Милунка Савић била је наредник у Другом пуку и српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата. Рањавана је у борбама девет пута.
За време Другог светског рата, Милунка је држала малу болницу на Вождовцу у којој је лечила партизанске и четничке рањенике. Године 1943. болница је откривена а Милунка Савић је ухапшена. Била је затворена у логору на Бањици где је провела шест месеци ишчекујући стрељање. Када је један немачки официр прегледавао спискове предвиђених за стрељање наишао је и на име Милунке Савић. Питао је да ли је то чувена хероина из Првог светског рата и наредио да је пусте. Милунка је пуштена и нису је узнемиравали да краја рата. Након рата, комунистичка власт јој 1945. додељује пензију. Старост проводи у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у редовним сусретима са војним ветеранима, на која је одлазила у српској униформи и са ордењем. Након продаје куће, 1972. године додељен јој је мали стан у насељу Браће Јерковић, на 4. спрату у згради без лифта. После три шлога, умире у том стану 5. октобра 1973. године.
Сахрањена је на Новом гробљу, у Београду. На њеној бившој кући на Вождовцу, данас Улица Милунке Савић, постављена је спомен-плоча.
Биографија
Рођена 1890. (или 1892, како пише у њеној чланској карти удружења резервних војних старешина) године у селу Копривница код Рашке, Милунка Савић се у балканским ратовима 1912. и 1913. године борила као добровољац, преобучена у мушкарца. Њен анатомски пол је откривен од стране болничког особља које је видело њене ране после Брегалничке битке, скоро годину дана после њеног приступања српској војсци. У Првом светском рату се нарочито истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима.
Добила је многа, и највиша, одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу Милош Обилић. Једина је жена у свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом.
Након Првог светског рата се удала и добила ћерку након чега се преселила у Београд. Занемарена и од свих напуштена, пензију је стекла радећи 20 година као чистачица у Државној хипотекарној банци. Ипак, одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, она ће изабрати да живи у Београду, али људи су брзо заборавили њене заслуге. За све то време, Милунка је ишколовала тридесеторо деце коју је доводила са села и изводила на прави пут.
За време Другог светског рата, Милунка је држала малу болницу на Вождовцу у којој је лечила партизанске и четничке рањенике. Године 1943. болница је откривена а Милунка Савић је ухапшена. Била је затворена у логору на Бањици где је провела шест месеци ишчекујући стрељање. Када је један немачки официр прегледавао спискове предвиђених за стрељање наишао је и на име Милунке Савић. Питао је да ли је то чувена хероина из Првог светског рата и наредио да је пусте. Милунка је пуштена и нису је узнемиравали да краја рата. Након рата, комунистичка власт јој 1945. додељује пензију. Старост проводи у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у редовним сусретима са војним ветеранима, на која је одлазила у српској униформи и са ордењем. Након продаје куће, 1972. године додељен јој је мали стан у насељу Браће Јерковић, на 4. спрату у згради без лифта. После три шлога, умире у том стану 5. октобра 1973. године.Сахрањена је на Новом гробљу, у Београду. На њеној бившој кући на Вождовцу, данас Улица Милунке Савић, постављена је спомен-плоча.
Ukoliko neko ima predloga za dopunu teksta ili sugestija o licnostima koje su manje poznate javnosti ali su istorijski znacajne neka mi posalje mail na markovic994.krupanj@gmail.com
ОдговориИзбришиHvala
Ama... dokle ta mantra kako je bila zanemarena i napuštena...
ОдговориИзбришиImate toliko izvora i na netu, razgovora sa njenim potomcima... daj malo batalite tu priču...
Imala je isti status kao i ostali učesnici balkanskih i I svetskog.
Da li je bio adekvatan? Koliko se moglo u tom trenutku, da.
Da li je moglo i trebalo bolje? Da i DA ali daleko od "napuštena i zanemarena"!
kao sto rekoh u komentaru iznad sve predloge dopune teksta ili izmene posaljite.. P.S. nije mi namera da sada tupim kilometarske tekstove jer ljudi ionako nemaju volju za citanjem, a kada vide opsiran tekst zatvore ga brze nego sto su ga otvorili vec samo da ih zainteresujem da sami potraze. Ovi postovi sluze cisto da im zagolicam mastu ukoliko je moguce tako nesto u danasnje vreme.
ИзбришиSlažem se...
ИзбришиSamo sam prokomentarisao jer se jedna ista stvar provlači od članka do članka, ko zna ko je kada to napisao i svi sad ponavljaju...
Dobro, ovde je bar izostavljeno ono o "teškom i sirotinjskom životu..."
OK, kad si počeo ovu seriju, mogao bi da nabaciš članak o, recimo Teodoru Velimiroviću, vanbračnom, i jedinom sinu kneza Mihaila, inače velikom dobrotvoru Srpskog naroda...
Hvala na predlogu upravo to i zelim da radim, manje poznate istorijske licnosti da obradjujem. Naravno ovi clanci sluze samo kao odskocna daska onima koji zele da znaju vise, naravno ja sam to zaboravio da napomenem ali sta je tu je.
Избриши